ИН МЕМОРИАМ - Др Вељко Ступар (1953-2020)

Др Вељко Ступар је рођен 01.11.1953. године у селу Ступари код Мркоњић Града. Основну школу и гимназију завршио је у Мркоњић Граду. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1980. године. 1981.године је засновао радни однос у Дому здравља у Мркоњић Граду. Специјалистички испит из интерне медицине је положио 1988.године на Медицинском факултету у Београду. Као доктор специјалиста интерне медицине је радио на тадашњем интерном Б одјељењу у Мркоњић Граду, који је припадао Медицинском центру „Немања Влатковић“ Јајце. На интерном одјелу је радио све до његовог затварања 2009. године. Именован је за руководиоца интерног одјела и интернистичке службе дома здравља „Др Јован Рашковић“ у Мркоњић Граду 2001. године. У Дому здравља „Др Јован Рашковић“ је радио до 2011.године, када је основао ЗУ Специјалистичка амбуланта интерне медицине „Др Ступар“ у Мркоњић Граду. Од 1990. до 1996. године је био народни посланик у првом сазиву Народне скупштине Републике Српске. Преминуо је 27.11.2020. године у УКЦ Бања Лука, од посљедица корона вируса.

Др Вељко Ступар је човјек који је свој комплетан живот посветио свом позиву, својим пацијентима и свом народу. Заувијек ће остати упамћен по својој великој стручности, колегијалности, доброти и хуманости, којим је задужио своје колеге и суграђане. Поред тога што је био изврстан љекар, био је и нејвјероватно хуман и посвећен човјек. Његова врата су била широм отворена за свакога. Иако јако заузет и окупиран послом, за свакога је проназио вријеме, свако ко би му се обратио би наилазио на топлу ријеч, ријеч утјехе и подршке. Увијек директан, али и саосјећајан, зато и јесте уживао огромно поштовање. За њега радно вријеме није постојало, он је увијек био приправан и сви људи који су требали помоћ су имали ту слободу да му се обрате у било које доба дана или ноћи. За своје пацијенте и колеге је био и остао и херој. Херој који често и није био свјестан колико је заправо промијенио нечије животе. Борећи се за животе и здравље других, изгубио је битку за свој живот. За њим ће остати велика туга и празнина, али исто тако остаће неизмјерна захвалност, нада у добре и правичне људе и безброј излијечених људи којим је помогао. Његов топли поглед, велико знање и страст према медицини, брижни савјети, његова доброта и приступ према сваком човјеку је нешто што ће увијек живјети у сјећањима и срцима свих оних који су га познавали. Иако више није међу нама, овај велики човјек и љекар је остао као примјер свог стручног позива и омогућио да његова идеја и животни рад заувијек живе.