Правилник о дисциплинској одговорности

Преузмите документ у ПДФ формату.

На основу члана 10., 17. и 18. Закона о здравственим коморама Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број 35/03) и члана 26., 33. и 42. Статута Коморе доктора медицине, Скупштина Коморе доктора медицине Републике Српске на сједници одржаној 06. јуна 2003. године д о н о с и

ПРАВИЛНИК О ДИСЦИПЛИНСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ

I – ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.
Овим Правилником о дисциплинској одговорности (у наставку текста: Правилник) утврђује се надлежност, организација, састав, дисциплинска одговорност, дисциплинске мјере и поступак пред Судом части.

Члан 2.
Суд части одлучује о повредама деонтолошког и етичког Кодекса, повредама права и обавеза чланова Коморе, повредама права и обавеза чланова којима се нарушава углед и достојанство професије.

Члан 3.
Дисциплинска мјера може се изрећи члану Коморе у поступку који је покренут и проведен према овом Правилнику.

Члан 4.
Члан Коморе против којега је покренут поступак има право узети једног или више адвоката за браниоца у свакој фази поступка који се води пред Судом части. Члан Коморе против којега се покреће поступак мора се упознати о ње-говом праву на одбрану уз помоћ адвоката.

Члан 5.
Органи који воде дисциплински поступак дужни су истинито и потпуно утврдити чињенице које су важне за доношење правилне одлуке. Комисија за етику и деонтологију, Комисија за стручни надзор, Суд части, дужни су једнаком пажњом испитати и утврдити чињенице које терете члана Коморе против којег се води поступак и чињенице које му иду у корист.

Члан 6.
Органи који воде дисциплински поступак, дужни су започети с поступком у року од 30 дана од дана пријема захтјева за покретање поступка.

Члан 7.
Ако је, због учињеног дјела, поднесена кривична пријава односно покренут кривични поступак, орган који води поступак може застати с поступком.

Члан 8.
Члан Комисије за етику и деонтологију, Комисије за стручни надзор, Извршног одбора, чланови Суда части не могу учествовати у дисциплинском поступку:
1. Ако је оштећен дијелом;
2. Ако је члан Коморе против којег се води поступак, брачни друг или сродник по крви у првој линији до било којег степена.

Члан 9.
О изузећу ће одлучити предсједник Суда части који води поступак.
Ако је ријеч о изузећу предсједника Суда части, предсједник Коморе ће одредити замјену.

Члан 10.
Покретање поступка застаријева у року од 90 дана од подношења пријаве за учињену повреду, односно у року од једне године од учињене повреде.
Застара извршења дисциплинске мјере настаје 60 дана од правоснажности одлуке.

Члан 11.
Лакшим повредама дужности члана Коморе сматрају се све повреде које Законом нису одређене као тежа повреда радних обавеза:
– изазивање свађе на послу;
– нељубазан и некултуран однос према радним колегама и корисницима услуга;
– неплаћање чланарине у периоду дужем од три мјесеца;
– конзумирање алкохола и недолично понашање члана Коморе;
-немаран однос према повјереним вриједностима, као и свако понашање у вршењу дјелатности које штети угледу Коморе, материјалним интересима Коморе, послодавца или трећих лица.
За лакше повреде дужости члана Коморе изриче се дисциплинска мјера – опомена или јавна опомена.

Члан 12.
Тежим повредама дужности члана Коморе сматра се такво понашање члана Коморе, којим се наноси озбиљна штета угледу Коморе, послодавцу, корисницима услуга или трећим лицима, као и понашања из којег се може закључити да би даље обављање професионалне дјелатности починиоца угрозило здравље, живот корисника услуге, онемогућило рад здравствене установе или рад Коморе.
Теже повреде дужности чланова Коморе су:
– неуказивање хитне медицинске помоћи;
– неупућивање у другу одговарајућу здрав-ствену установу, ако нема услова за пружање одређеног вида здравствене заштите;
– обављање хируршке и друге медицинске интервеције без претходног пристанка одређеног лица;
– обављање дјелатности супротно правилима професије;
– неучествовање у континуираној медицинској едукацији;
– рекламирање обављања дјелатности супротно закону;
– професионално обављање дјелатноси у вријеме када је члану одузета лиценца;
– давање нетачних података у именик чланова Коморе;
– откривање професионалне – љекарске тајне;
– отпочињање са радом и обављање професионалне дјелатности, без постојања прописаних услова;
– крађа, намјерно уништење или незаконито располагање средствима Коморе, послодавца, као и наношење штете трећим лицима, коју је послодавац дужан надокнадити;
-злоупотреба положаја, са материјалним или другим штетним посљедицама;
-намјерно онемогућавање других радних колега да извршавају своје радне обавезе;
– насилничко понашање према члановима Коморе, послодавцу, корисницима услуга за вријеме рада;
– кориштење алкохолних пића или дрога за вијеме обављања професионалне дјелатности, као и у току рада органа Коморе доктора медицине Републике Српске;
– повреда Кодекса медицинске етике и деонтологије Коморе доктора медицине и Статута Коморе доктора медицине Републике Српске.
За теже повреде дужности члана Коморе изриче се дисциплинска мјера – привремено или трајно одузимање лиценце или суспензија.

II – ПОСТУПАК

1. Покретање дисциплинског поступка

Члан 13.
Пријаву за покретање дисциплинског поступка могу поднијети органи Коморе, правна и физичка лица.
Пријава за покретање поступка се подноси надлежном органу за покретање дисциплинског поступка.

Члан 14.
Дисциплински поступак се покреће захтјевом предсједника Коморе, против члана Коморе који је учинио лакшу или тежу повреду дужности, као и права и обавеза члана утврђена Статутом и другим актима Коморе, а у случају да га предсједник Коморе не поднесе, захтјев може поднијети предсједник Извршног одбора Коморе, или предсједник Надзорног одбора Коморе.

Члан 15.
Захтјев за покретање дисциплинског поступка подноси се Суду части, путем Стручне службе Коморе.

Члан 16.
Захтјев за покретање поступка мора бити у писаној фоми и садржавати:
– име и презиме члана Коморе против којег се покреће поступак;
– податке о специјализацији и ужој специјализацији;
– податке о запослењу;
– опис дјела из којег произилази дисциплинска одговорност члана Коморе;
– вријеме и мјесто извршења дјела те остале околности потребне да се дјело што тачније одреди;
– приједлог о доказима које треба извести на расправи, уз назнаку имена свједока и вјештака, списа које треба прочитати и предмета који служе за доказ.
По налогу предсједника Суда части, у року од 15 дана, Стручна служба Коморе којом руководи дипломирани правник ће у претходном поступку затражити изјашњење члана Коморе против којег је покренут дисциплински поступак и прикупити друге доказе о релевантним чињеницама у вези са предметом пријаве.
Стручна служба ће у претходном поступку, прије јавне расправе пред Судом части, доставити копију комплетног предмета Комисији за медицинску етику и деонтологију или Комисији за стручни надзор, ради давања мишљења.

2. Јавна расправа пред Судом части

Члан 17.
Јавна расправа се води пред Вијећем Суда.
Предсједник Вијећа Суда части руководи јавном расправом.

Члан 18.
Јавној расправи могу присуствовати само лица која су позвана од предсједника Вијећа Суда части.

Члан 19.
Предсједник Вијећа Суда части одређује мјесто, дан и час јавне расправе.
Вријеме између доставе позива члану Коморе, против којег је покренут поступак, и дана расправе не смије бити краће од 8 дана.
На расправу предсједник Вијећа Суда части позива подносиоца захтјева за покретање дисциплинског поступка (у даљем тексту: тужилац), туженог, против којег је покренут поступак, браниоца ако га тужени има, свједоке и вјештаке.

Члан 20.
Писмени позив за јавну расправу садржи:
– назив Вијећа Суда које позива;
– име и презиме особе која се позива и њена адреса;
– мјесто, дан и час расправе;
– име и презиме члана Коморе против којег је покренут поступак;
– опис дјела које му се ставља на терет;
– својство у којем се лице позива.
Позив члану Коморе против којег је покренут дисциплински поступак мора садржавати:
– поуку о праву туженог на одбрану и браниоца у поступку;
– упозорење туженом да се расправа може одржати и без његове присутности ако је уредно позван, а свој изостанак није оправдао.
Ако позвана особа због болести или из другог оправданог разлога не може приступити расправи, дужна је одмах након пријема позива о томе обавијестити предсједника Суда части.

Члан 21.
Позиви, обавијести, одлуке и други документи у вези с дисциплинским поступком достављају се члану Коморе против којег се води поступак непосредним уручењем, или препорученом пошиљком с повратницом на адресу стана или запослења. Ако тужени одбије пријем, или му се није могла извршити достава препорученом пошиљком, позиви, обавијести, одлуке и др. документи се достављају објављивањем на огласној табли Коморе доктора медицине Републике Српске.
Објављивање на огласној табли сматра се ваљаним након рока од три дана од дана објављивања.

Члан 22.
На јавној расправи се саставља записник који нарочито садржи:
– назив и састав Вијећа Суда части пред којим се одржава расправа;
– мјесто гдје се одржава расправа;
– дан и час кад је расправа започета и завршена;
– имена и презимена присутних особа и у којем својству присуствују;
– навођење дјела због којег се одржава расправа;
– битне податке о току и садржају јавне расправе;
– битан садржај доказа и изјава;
– који су докази изведени;
– које су исправе и прилози прочитани;
– приговоре туженог против којег се води дисциплински поступак и других учесника и што им је о тим приговорима одлучено;
– садржај донијете одлуке, те да је објављена.

Члан 23.
Записник се мора водити уредно и у њему се не смије ништа избрисати, додати или мијењати.
Прецртана мјеста морају остати читљива. Све преправке, исправке и додаци уносе се на крају записника и морају их овјерити особе које потписују записник.
Записник потписују предсједник Вијећа Суда части, тужилац, тужени против којег се води поступак и записничар.

Члан 24.
О вијећању и гласању саставља се посебан записник у који се уноси одлука Вијећа Суда части.

Члан 25.
Јавном расправом руководи предсједник Вијећа Суда части.
Предсједник Вијећа Суда части отвара засједање и објављује предмет расправе и састав Вијећа Суда части. Након тога утврђује да ли су дошла сва позвана лица. Ако нису, провјерава да ли су им позиви уредно достављени и да ли су оправдали свој изостанак.
Кад предсједник Вијећа Суда части утврди да су на расправу дошла сва позвана лица или кад Вијеће Суда части одлучи да се расправа одржи у одсутности неког од позваних лица, позваће туженог, против којег је покренут поступак и од њега узети личне податке те утврдити има ли тужени браниоца.

Члан 26.
Дужност је предсједника Вијећа Суда части да се брине о одржавању реда у току расправе. Ако неко лице и након опомене, која се уноси у записник, поново нарушава ред, предсједник Вијећа Суда части може га удаљити из просторије у којој се одржава јавна расправа.
Предсједник Вијећа Суда части дужан је упозорити свједоке и вјештаке да су у поступку дужни говорити истину те да давање лажног свједочења представља кривично дјело.
Предсједник Вијећа Суда части упућује свједоке и вјештаке на мјесто које је за њих одређено, гдје ће причекати док буду позвани ради саслушања.

Члан 27.
Јавна расправа почиње читањем захтјева за покретање дисциплинског поступка.
Захтјев за покретање дисциплинског поступка чита предсједник Вијећа Суда части.

Члан 28.
Предсједник Вијећа Суда части чита изјаву туженог дату у претходном поступку са питањем да ли остаје код навода из претходног поступка или жели да измијени или допуни своју изјаву.
Након тога предсједник Вијећа Суда части дужан је омогућити члановима Вијећа Суда части, браниоцу и вјештаку постављање питања члану Коморе, против којег се води поступак.

Члан 29.
Након испитивања члана Коморе против којег се води дисциплински поступак, јавна расправа се наставља извођењем доказа. Доказивање обухвата све чињенице за које Вијеће Суда части сматра да су важне за правилно доношење одлуке.

Члан 30.
Документа који служе као доказ дужне су поднијети особе које се на њих позивају.

Члан 31.
Као свједоци позивају се особе за које се вјерује да ће моћи дати информације о дјелу и извршиоцу и о другим важним околностима.
Свједок не смије бити особа која у поступку судјелује у својству предсједника или члана Вијећа Суда части.
Свједоци се саслушавају одвојено, без присуства осталих свједока.
Предсједник Вијећа Суда части пита свједоке за име и презиме, име оца, занимање, запослење, мјесто рођења, ЈМБГ, те његов однос с чланом Коморе, против којег се води дисциплински поступак.
Затим ће се сведок позвати да изнесе све што му је о предмету познато, а након тога ће му се постављати питања ради провјере, допуне или разјашњења.
Свједок ће се увијек питати на који начин је сазнао оно о чему свједочи.
Свједоци се могу суочити ако се њихови искази не слажу о важним чињеницама.
Истовремено се могу суочити само два свједока.

Члан 32.
Вијеће Суда части одређује вјештачење кад за утврђивање или оцјену какве важне чињенице треба прибавити налаз и мишљење од особе која располаже потребним стручним знањем.
У рјешењу о вјештачењу ће се навести у вези с којим се чињеницама вјештачење обавља и ко ће извршити вјештачење.

Члан 33.
Предсједник Вијећа Суда части чита писмени налаз и мишљење вјештака.

Члан 34.
Кад предсједник Вијећа Суда части заврши саслушање појединог свједока или вјештака, чланови Вијећа Суда части могу свједоку, односно вјештаку непосредно постављати питања.
Члан Коморе против којег је покренут дисциплински поступак и бранилац могу, уз одобрење предсједника Вијећа Суда части, непосредно постављати питања свједоку, односно вјештаку.

Члан 35.
Вијеће Суда части може одгодити расправу:
1. Кад нису приступиле позване особе, а Вијеће Суда части оцијени да је њихова присутност потребна.
2. Ако је потребно провести нове доказе.
3. Ако постоје друге сметње или околности због којих није могуће успјешно завршити расправу.
Одлуку о одгађању расправе доноси Вијеће Суда части по службеној дужности или на приједлог којег од учесника у поступку.
Није дозвољен приговор против одлуке о одгађању расправе.

Члан 36.
Након завршеног доказног поступка предсједник Вијећа Суда части даје ријеч учесницима поступка. Прво говори тужилац, након тога бранилац – адвокат, па члан Коморе против којег се води поступак.
Предсједник Вијећа Суда части може, након претходне опомене, прекинути особу која у свом излагању вријеђа ред и морал или вријеђа другога или се упушта у понављања или излагања која очито немају везе с предметом.
У записник се мора навести да је ријеч била прекинута и зашто је била прекинута.

Члан 37.
Након завршне ријечи предсједник Вијећа Суда части објављује да је јавна расправа завшена.
По завршетку јавне расправе Вијеће Суда части ће се повући на вијећање и гласање ради доношења одлуке.
Одлука се доноси већином гласова чланова Вијећа Суда части.
Вијеће Суда части може засновати своју одлуку само на чињеницама и доказима који су изнесени на расправи.
Вијеће Суда части дужно је савјесно оцијенити сваки доказ појединачно и у вези с осталим доказима те на темељу такве оцјене извести закључак је ли чињеница доказана.

Члан 38.
Ако је члан Коморе против којег се води дисциплински поступак истовремено проглашен одговорним за више повреда, може му се изрећи само једна дисциплинска мјера за све те повреде.

Члан 39.
Након закључења расправе, односно након вијећања и гласања, предсједник Вијећа Суда части објављује одлуку.
Предсједник Вијећа Суда части ће у присуству учесника поступка прочитати садржај одлуке и образложити укратко разлоге одлуке.
Ако Вијеће Суда части не може након расправе истог дана донијети одлуку, одгодиће објављивање одлуке највише за три дана од расправе и одредити вријеме и мјесто објављивања одлуке.

3. Врсте одлуке

Члан 40.
Одлуком се захтјев за вођење поступка одбија или се члан Коморе ослобађа одговорности или се проглашава одговорним.

Члан 41.
Одлуку којом се захтјев за покретање поступка одбија, Вијеће Суда части ће изрећи:
1. Ако је поступак вођен без захтјева тужиоца.
2. Ако тужилац до закључења расправе одустане од захтјева.
3. Ако је члан Коморе за исту повреду већ раније донесеном одлуком проглашен одговорним.
4. Ако је наступила застара покретања или вођења поступка.
Одлуку којом се члан Коморе ослобађа одговорности Вијеће Суда части ће изрећи:
1. Ако дјело за које се терети није повреда дужности угледа члана Коморе, повреда Кодекса медицинске етике и деонтологије, или Статута Коморе.
2. Ако утврди да има околности које искључују одговорност (нужна одбрана, крајња нужда, стварна заблуда, правна заблуда, незнатна опасност дјела и слично).
3. Ако није доказано да је члан Коморе починио дјело за које га се терети.
У одлуци у којој се члан Коморе проглашава одговорним Вијеће Суда части ће изрећи:
1. За које дјело се проглашава одговорним, уз навођење чињеница и околности које чине обиљежја тог дјела.
2. Каква се дисциплинска мјера изриче.

Члан 42.
Одлука Вијећа Суда части мора се писмено саставити и доставити члану Коморе против којег се водио поступак и Стручној служби Коморе у року од осам дана од дана објављивања.
Одлуку потписује предсједник Вијећа Суда части.
Одлука мора имати увод, изреку и образложење.
Увод садржи:
– назив Вијећа Суда части;
– имена и презимена чланова Вијећа Суда части и записничара;
– име и презиме члана Коморе против којег се водио поступак;
– дјело због којег се водио поступак;
– дан расправе;
– име и презиме подносиоца захтјева и браниоца.
Изрека садржи личне податке о члану Коморе против којег се водио поступак и одлуку којом се исти проглашава одговорним за дјело због којег се водио поступак, или којом се ослобађа, или којом се захтјев за поступак одбија.
Образложење треба садржавати разлоге за сваку тачку одлуке.