ИН МЕМОРИАМ Проф. др Бранко Деспот (1954 – 2020)

Проф. др Бранко Деспот, рођен је 1954. године у Великој Кладуши. Основну школу и Гимназију завршио је у Босанском Петровцу. Дипломирао је 1980. године на Медицинском факултету у Загребу. Од 1985. године  запослен је у тадашњем Клиничко-болничком центру у Бањалуци. Специјалистички испит положио је у Загребу, у Клиници „Ребро”, 1989. године. Постдипломске студије завршио је 1987. године у Загребу. Магистериј је одбранио у Београду 1996. године, а докторирао је такође у Београду 2003. године. У периоду од 1986. до 2010. године на Медицинском факултету у Бањалуци обављао је дужност асистента, вишег асистента и доцента. Звање ванредног професора стекао је 2012. године. Звање примаријус додијељено му је 1998. године. Дужност шефа Ођељења за пластичну и реконструктивну хирургију у Клиници за специјалне хируршке ђелатности обављао је од 1998. до 2006. године. Дужност начелника Клинике за пластично-реконструктивну хирургију обављао је у два наврата, од фебруара до августа 2007. и од фебруара до октобра 2009. године. Ожењен је супругом Маријом са којом има двоје ђеце. Од друштвених признања, носилац је ударничке значке с радне акције Шамац - Сарајево 1978. године (петровачка бригада "22 народна хероја"). Учествовао у изради прилога за монографију УКЦ РС, Развој Клинике за пластично-реконструктивну хирургију период 1945 - 2010. година. 

 

Проф. др Бранко Деспот био је изузетан љекар из области пластично-реконтруктивне хирургије, а  његов допринос развоју модерне пластично-реконструктивне хирургије је немјерљив, што потврђују и генерације младих колега које су уз њега стасавале током вишедеценијског рада. Својим колегама остаће у сјећању као љекар са господским манирима који је унаприједио рад Клинике за пластично-реконструктивну хирургију и утицао својим залагањем на њен развој каква је она данас.

 

Проф. др Деспот је био човјек који у операционој сали није имао сувишних ријечи и потеза и свој посао обављао изразито професионално. У сали увијек одлучан, ауторитативан, педантан. У хирургији спретан, сналажљив, увијек миран. Сваку операцију радио је самоувјерно и одлучно. У реконструктивној хирургији се често срећемо са тешким и изазовним проблемима, када дођете у ситуацију када вам се чини да немате рјешење.. Код професора то нисте могли да примијетите, он је сваку операцију радио као да је ради по стоти пут. Многе операције из области реконструктивне хирургије је урадио у Бањалуци по први пут, и утабао стазу млађим колегама да усвоје та знања и искуства. Још на самом почетку рада клинике, са проф. Станецом из Загреба је увео микрохируршке процедуре у рад клинике, што је тада било револуционарно на нашој хирургији, а упоредо са тада водећим свјетским стандардима.

 

Осим што је био изузетан стручњак из своје области, својим приступом послу и животу ,са једном господственом енергијом којом је одисао, донио је потпуно нову димензију у бањалучку хирургију. Као и сваки озбиљан медицински професионалац живио је за свој посао и за своје пацијенте. Одласком у пензију хтио је да се посвети себи и неким стварима којима није стигао у току свог радног вијека, али нажалост судбина је хтјела другачије. У овим тренуцима имамо потребу одати признање и захвалност, на ономе што нас је научио као хирург али и човјек, да будемо прво добри људи и да чујемо и видимо своје пацијенте што је најважнија порука коју сваки млади љекар треба на почетку каријере да научи.