Поштовани

Овдје можете преузети Смјернице за лијечење пацијената са COVID-19 инфекцијом.

Преузмите ОВДЈЕ 52. број Часописа KOD.

Анкету можете попунити на овом ЛИНКУ.

Medicinsko osoblje je oduvijek, a posebno u vrijeme pandemije, jako izloženo nizu neugodnih situacija povezanih s profesionalnim rizicima. S obzirom na složenost medicinskog poziva i činjenicu da se u doba koronavirusa neminovno povećava svijest o odgovornosti, ne čudi povećano interesovanje ljekara i drugih zdravstvenih radnika za rješenja kako zaštiti sebe i svoje poslovanje u doba krize.

Pravi izbor i u vrijeme pandemije, za sve pripadnike medicinske profesije, je “Sigurna profesija” - program osiguravajuće zaštite zdravstvenih radnika, koji na bh. tržištu nudi jedino UNIQA osiguranje. Zahvaljujući „Sigurnoj profesiji“ svi zdravstveni radnici za relativno simboličan godišnji iznos mogu obezbjediti kompletnu zaštitu od profesionalne odgovornosti, pravnu zaštitu u krivičnom i prekršajnom postupku kao i osiguranje finansijskog gubitka. Osiguranje pokriva materijalne i nematerijalne štete počinjene trećim licima prilikom obavljanja ljekarske djelatnosti, kao i pokriće za troškove pravnog savjetovanja, advokata i vještačenja u disciplinskom, prekršajnom ili krivičnom postupku.

Osiguranje za sve zdravstvene radnike

„Sigurna profesija“ je proizvod koji je namijenjen ne samo zdravstvenim radnicima koji su u radnom odnosu ili obavljaju samostalnu djelatnost, nego i zdravstvenim ustanovama, koje žele obezbjediti zaštitu za svoje uposlenike i obezbjediti kontinuitet poslovanja firme. Proizvod je posebno koristan u neizvjesnim vremenima jer pruža osiguranje profesionalne odgovornosti i pravne zaštite u slučajevima, na primjer, pokretanja postupka zbog profesionalne pogreške doktora ili zdravstvenog osoblja koji mogu rezultirati velikim finansijskim gubicima. Osigurati se mogu doktori medicine, doktori stomatologije, medicinsko osoblje, farmaceuti i pripadnici drugih srodnih zanimanja.

Prve štete već isplaćene

Iako je UNIQA uvela „Sigurnu profesiju“ na tržište osiguranja neposredno prije pandemije, korisnici usluga ove osiguravajuće kuće, ljekari i stomatolozi, koji su prije proglašenja pandemije sklopili ugovor o osiguranju koji uključuje rizik finansijskog gubitka u slučaju prekida rada, već su imali priliku da se uvjere u opravdanost i  benefite osiguranja i u slučaju pandemije, sa isplatom šteta po tom osnovu. Odštete su isplaćene privatnim doktorima i vlasnicima specijalističkih ordinacija u Banja Luci, Sarajevu i Živinicama koji su pretrpili gubitak prihoda uslijed prekida rada zbog pandemije koronavirusa. Zahvaljujući UNIQA osiguranju, pomenuti doktori mogu lakše prebroditi trenutnu situaciju i umanjiti negativne posljedice pandemije u narednom periodu.

Sve informacije o „Sigurnoj profesiji“ dostupne su putem dežurnog telefona 061 723 842, e-maila Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. ili na web stranici kompanije www.uniqa.ba.

Ријетко, али ипак понекад, роде се, и међу нама живе, људи путокази. Они нас усмјеравају на прави пут, увијек имају прави одговор на сва питања, прихватљив за све. Разумију друге и када их други не схватају, и имају способност да препознају доброту и људске вриједности, када их други не виде. И најважније, имају осјећај праведности и спремност да се жртвују. Звучи готово нестварно, али они заиста постоје. А имати такве људе у својој средини незамисливо је благо и велико бреме. Уз њих сви добијају, али поредећи се са њима схватамо колико смо мали, колико мана имамо и колико се морамо трудити да их исправимо. Па још када је такав човјек доктор, останемо у невјерици пред снагом њихове доброте и спремности да помогну. Јесу ли то људи или душе анђела у људском лику.

За два човјека знам да су понављала исту сентенцу „Будимо људи и живимо као људи“, патријарха Павла и др Драгана Војводића. Први је својом благошћу и топлином ширио хришћанску мисао и екуменску љубав, а други је топлином своје душе, добротом, њежношћу, знањем, поштењем, праведношчу, честитошћу и радошћу коју је доносио са собом, лијечио болесне и исцрпљене и бескрајно давао себе до изнемоглости, уливајући повјерење и наду. Милосрђе, добровољна и својевољна помоћ некоме ко се нашао у тешкој и незавидној ситуацији, тако јасно описује његову личност. Даћу ти све, не тражим ништа, само буди човјек. Са тим увјерењима се родио, био васпитаван, са њима је живио и дисао. Са тим увејрењима је и отаџбински рат прошао груди окићених Орденом крста милосрђа за изузетне заслуге према држави. Тако му је пристајао. Истински патриота, и након рата се као народни посланик борио за праведност, једнакост и достојанствен и поносан живот свога народа.

Такав човјек и доктор имао је једну ману, или можда тешко схватљиву врлину. Никада себи самом није био на првом мјесту. Породица му је била светиња, пријатељство храм поштовања и љубави, посао света дужност, колеге браћа и сестре, а дата ријеч заклетва. Баш такав и никакав другачији је био.

Рођен у својим вољеним Врбљанима крај Рибника, заљубљен у Сану која тече поред куће, рано је морао напустити родни дом. Медицину је завршио у Сарајеву, специјализацију из интерне медицине у Бањој Луци, субспецијализацију из нефрологије у Новом Саду. Са поносом је истицао да ради у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, да има супругу паметнију од њега и честиту и добру дјецу, за коју је желио срећнан и сигурнан живот у својој земљи.
И сада, видим га испред бисте Хипократа у Атини, како стоји љутит и благ у исто вријеме, са питањем гдје су доктори били тада, а гдје смо сада. Колико једна идеја може бити снажна и готово генетски уткана, да и након толико времена постоје доктори који живе по Хипократовој заклетви. А он је био њено утјеловљење.

Наш вољени колега, прим. др Драган Војводић, живећи по Хипократовој заклетви, изгубио је живот у борби са болешћу, али је извојевао све друге побједе. Освојио нас је својом добротом, лијепим понашањем и васпитањем, честитошчу, топлином и благошћу. Оставио нам је у спомен свој примјер да је бити човјек у свакој прилици највећа обавеза и најплеменитија врлина. Човјек и доктор путоказ. Срећне ли породице у којој је поникао и части за нас који само са њиме радили. Почивај у миру, у заслуженом одмору, за који није било времена за живота. А ми те никада нећемо и не можемо заборавити.

Проф. др Властимир Влатковић

Преузмите документ Препоруке удружења гинеколога и опстетричара - COVID-19.

Поштовани чланови Коморе доктора медицине Републике Српске, 

По узору на типске анкете које спроводе љекарске коморе регионалних земаља, одлучили смо се да и у Републици Српској путем кратке, анонимне анкете намијењене љекарима сазнамо како доктори медицине Републике Српске доживљавају актуелну епидемију.

Морамо још једном напоменути да је анкета била анонимна, те иако је постављена на сајту КДМРС не можемо искључити могућност да су у њој учествовале и особе које нису чланови Коморе. Сви добијени резултати се искључиво темеље на анонимној анкети и не  представљају званичне ставове Коморе доктора медицине Републике Српске.

У анкети је укупно учествовало 215 доктора медицине , од тога 165 запослених у јавном здравству, 32 у приватним здравственим установама, 6 пензионера и 12 незапослених доктора медицине. На питање како се физички осјећа, 46 % је оцјенило своје стање као веома добро  и 35 % као одлично. Своје психичко стање 46 % анкетираних је оцијенило као веома добро, а 23,7% као одлично.

Знатно слабије је оцијењена доступност личне зашитне опреме на радном мјесту , тако да свега 7,9 % анкетираних сматра да је одлична док чак 37,2 % анкетираних доктора доступност заштитне опреме оцијењује као веома лошу или лошу.

Чак 60,2 % анкетираних доктора сматра да је изложеност епидемији на њиховом радном мјесту велика или врло велика док  велику или врло велику изложеност у  кућном окружењу осјећа свега 4,2 % анкетраних . У самоизолацији је боравило свега 22 анкетирана доктора, одосно 10,23 % од укупног броја, док су се свега  код 15 доктора , односно у 6,97% случајева чланови породице анкетриани љекара налазили у самоизолацији.

На присуство Coronа вируса је тестирано свега 4,65 % анкетираних љекара. У ходу урађена реорганизација здравственог система Републике Српске је довела до тога да чак 38,6 % анкетираних доктора није знало гдје ће радити у наредних десет дана те да свега 48,9 посто доктора има адекватно обезбијеђену бригу о властитој дјеци. По оцјени љекара најбоља реакција на епидемију је дошла из Министрства здравља и социјалне заштите Републике Српске, затим из Института за заштиту здравља те Коморе доктор медицине Републике Српске. Нешто лошије је оцијењена реакција здравствених установа, а најлошије медија.

Најчешће разлоге за страх у актуелној ситуацији анкетирани су видјели у паници, неизвјесности, недостатку адекватне заштите, могућности личног инфицирања и ширења инфекције на чланове своје породице.

Анкетирани су највеће примједбе имали на недостатак епидемиолога у здравственом систему Српске, недостатак заштите опреме те на прекомјеран утицај политике на љекарску професију.